Borbi ljekara u bijeljinskoj bolnici sa virusom korona u najtežem trenutku pandemije pridružio se prof. Nikola Tanić, molekularni biolog iz Beograda. Tanić se više od dvadeset godina bavi dijagnostikom PCR “real time” metodom koju je uveo u Srbiji 2000. godine
i među vodećim je svjetskim svetskim stručnjacima iz oblasti RT-PCR.
Za šest mjeseci boravka u Bolnici “Sveti Vračevi” uspio je da unaprijedi njen rad,
poveća kapacitet i osposobi nekoliko timova za efikasan i samostalan rad.
Profesore, šta se konkretno uradilo od Vašeg dolaska do danas u Službi za
mikrobiologiju sa parazitologijom u Bolnici “Sveti Vračevi”?
U bijeljinsku bolnicu došao sam prije šest mjeseci sa ciljem da pokrenem rad
PCR laboratorije koji je u to vrijeme zaustavljen zbog zaražavanja ljekara korona
virusom. Od tada do danas mnogo toga se promenilo. Uspostavili smo
nedvosmislene protokole za detekciju SARS-CoV 2 virusa, što je naš osnovni
zadatak. Mi ne postavljamo dijagnozu kovid 19, to rade lekari kliničari. Unapredili
smo rad laboratorije sigurno deset puta i mislim da ni ljudi koji ovde rade nisu
svesni koji je njihov maksimum. Ono što bih mogao pripisati sebi kao zaslugu jeste
da sam molekularne biologe i tehničko osoblje obučio i upoznao sa svakim
korakom u detekciji SARS – CoV 2 virusa “real time” PCR metodom, odnosno,
lančanom reakcijom polimeraze u realnom vremenu. Cilj mog produženog boravka
jeste da obučim osoblje da može sutra samostalno da radi bilo šta od detekcije
patogena /HIV, HCV, HBV… /. Naparavili smo dva tima koji rade u dve smene sa
četiri obučena tehničara i tri molekularna biologa i odgovorno tvrdima da je ovo
jedna od najboljih COVID laboratorija u BiH.
Koliki je kapacitet PCR laboratorije?
Kada je bio pik zaražavanja na ovim prostorima u novembru, mi smo radili na
dnevnom nivou oko 500 uzoraka. Ako uzmemo u obzir da radimo sa jednim PCR
aparatom i jednim biohazard sistemom, to je oziljna cifra, ali mi možemo da
radimo i duplo više. Sada se u PCR laboratoriji radi u proseku oko 200 uzoraka
dnevno.
Javnost u RS I BiH Vas je upoznala kao stručnog saradnika koji je došao da pomogne u borbi bijeljinskih ljekara sa virusom korona. Otkud jedan takav
vrsni stručnjak da se nađe na ovim prostorima? Možete li nam nešto više reći
o sebi i o svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu?
Za one koji me ne poznaju, ja sam naučni radnik i radim na Univerzitetu u
Beogradu u Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”. Moj
osnovni rad je vezan za molekularnu biologiju maligne ćelije. Primarno
istražujem tumore pluća, štitne žlezde i dojke, a u poslednje vreme bavim se i
tumorima mozga. Do sada sam objavio oko 70 naučnih radova i publikacija iz
oblasti molekularne onkogenetike, a pošto kancerogeneza podrazumeva i rad
sa virusima, tkz. onkogenim virusima, otuda potiče i moje intresovanje za
njih. Recimo, ja sam sa svojim timom uspeo da dizajniram, doduše, ne i
da patentiram, metod za istovremenu detekciju, genotipizaciju i
kvantifikaciju HBV/hepatitis B virus/. Prednost ove metode je da ona sadrži tri
testa u jednoj reakciji, što je čini izuzetno ekonomski opravdanom, a još
važnije, dijagnostički veoma pouzdanom. Test je baziran na metodi PCR u realnom
vremenu. Pored ovoga rada, objavio sam još nezanemarljiv broj metodoloških
radova koji unapređuju neke aspekte RT PCR-a u realnom vremenu. Tokom
naučno-istraživačkog rada tima sa kojem radim, više puta smo dokazali tezu da je
kancerogeneza evolutivni proces i da je u fazi nastanka /promocije/ kancera
izrazita njegova genomska nestabilnost koja se tokom progresije smanjuje. Ovo
otkriće je bacilo je potpuno novo svetlo na kancerogenezu i ja sam veoma ponosan
zbog toga.
Metodu “real time” PCR sam usavršio u Izraelu kod čuvenog profesora Jacoba
Gopasa.
Po povratku u Srbiju, daleke 2000-te godine zajedno sa prof. dr
Borislavom Kamenovim, imunologom sa Dečje klinike u Nišu, koji je u to
vreme pokazao veliko interesovanje za metodu lančane reakcije polimeraze
u realnom vremenu, pokrećemo rad prve RT-PCR laboratorije na Balkanu,
zahvaljujući donaciji porodice Karađorđević. Dakle, moje iskustvo u radu sa
virusima traje više od 20 godina, a između ostalih radio sam na detekciji
SARS-CoV 1 i MERS-a, tako da ja nemam strah od virusa, jer znam kako
treba raditi sa njima.
U Bijeljinu sam došao na poziv prof. dr Zlatka Maksimovića u julu mesecu kada
je situacija zbog pandemije SARS-CoV 2 virusom u bijeljinskoj bolnici bila veoma teška. Ono što je mene oduševilo i zbog čega sam odlučio da prihvatim ponudu
jeste entuzijazam profesora Maksimovića i želja da se uspostavi ozbiljna
laboratorija u kojoj će se raditi širok spektar analiza, a ne samo detekcija virusa SARS-CoV 2.
Molekularna biologija omogućava analizu određenih paketa gena
koji u tumorigenezi mnogo znače, odnosno, poboljšavaju dijagnostiku, ali su
ključni i za terapiju. Ovakve vrste analiza za sada se ne rade u RS i ja ću ostati tu
sve dok ne postignemo cilj koji smo zacrtali.
Borba sa virusom korona se nastavlja i u ovoj godini, kakva su predviđanja
na molekularnom nivou, ima li nade da naučnici u ovoj godini “doskoče
virusu”? Šta smo da sada naučili I može li se na osnovu tih saznanja
pretpostaviti precizniji tok pandemije?
Ono što smo naučili jeste da je SARS -Cov 2 napredna varijanta prethodnog SARS
-Cov 1 virusa koji je harao 2002. godine i koji je bio mnogo smrtonosniji od ovog
današnjeg soja, ali se na sreću nije lako prenosio i bio je prilično lokalizovan.
Nova varijanta virusa nastaje tako što dolazi do akumulacija mutacija koje prolaze
kroz evolutivni proces u kojem se vrši selekcija. Virusi se jako brzo razmnožavaju
i imaju kratak životni ciklus, a veliki broj reprodukcija nose promene u genetičkom
materijalu koje se dešavaju spontano ili pod uticajem spoljašnjih faktora. Skup
mutacija koje donose prednost virusu za preživljavanje bivaju selektovane i tako
nastaje novi soj virusa. Danas imamo pojavu tkz. britanskog, južnoafričkog ili
brazilsog soja virusa SARS-CoV -2 i postavlja se pitanje da li je ono što medicina
nudi u ovom trenutku efikasno i za nove sojeve. Upravo zbog ove osobine virusa,
svaka predviđanja su dosta nezahvalna. S jedne strane imate pozitivna predviđanja
s obzirom na kolektivnu imunizaciju i primjenu vakcine, a sa druge situaciju u
nekim zemljama Evrope koja nimalo nije ohrabrujuća, gde se povećava broj
obolelih sa teškom kliničkom slikom. A tu može da se postavi i pitanje
svrshishodnosti mera koje su primenjivane u nekim zemljama. Mislim da je “look
down” loša ideja, a da je dobar potez napravila Švedska koja je sa liberalnijim
stavom postigla visok stepen kolektivnog imuniteta. Očekivalo se da će vakcine sa
različitim platformama, koje imamo danas na tržištu, da ugase pandemiju, ali
očigledno to se neće desiti. Mišljenja sam da neće doći do pogoršanja situacije
zahvaljujući kolektivnoj imunizaciji, a onda i vakcinaciji.
Šta bi bile Vaše preporuke, kako se boriti preventivno protiv zaraze virusom
korona?
Moja formula kojom se štitim od virusa, kojima sam mesecima izložen je da,
osim održavanja lične higijene, svakodnevno uzimam kompleks vitamina: cink, bakar, selen, vitamin C,
i povremeno probiotik.
